Антидиуретски хормон ( АДХ ), или по другом називу вазопресин, производи се у нашем мозгу у хипоталамусу. Одатле стиже до задњег режња хипофизе, где се складишти, а одакле се излучује у крв. АДХ има две основне функције:
1. АДХ може сузити крвне судове и тиме повећати крвни притисак.
2. АДХ делује на бубреге и омогућава им да реапсорбују воду у тело. Као што поуздано знамо, крв се филтрира у бубрезима да би се произвео урин . Филтрирана течност (урин) се затим одводи кроз микроскопске бубрежне канале у уретер и одатле у бешику . АДХ може да делује на зид тих микроскопских канала, отвориће посебне транспортне kaналe за молекуле воде ( аквапорине ) и то ће омогућити да вода из филтриране течности прође кроз зид канала назад у крв. Тако омогућава концентрацију урина и штити наше тело од великих губитака воде.
Узроци: Диабетес инсипидус има два облика. Први је лако разумети – то је оштећење хипоталамуса из било ког узрока (повреде главе,интракранијално крварење, инфекције мозга, тумори на мозгу ), што доводи до заустављања производње АДХ. Једноставно немамо АДХ. Пошто овај облик болести настаје у мозгу, називамо га централним обликом. Код око 1/3 пацијената са централном формом једноставно нисмо у могућности да откријемо узрок.
Друга могућност је урођени дефект, када аквапорини у бубрежним тубулима нису у стању да реагују на АДХ. АДХ се нормално ствара у хипоталамусу, али је бескорисан – једноставно не функционише. Пошто је поремећај изван мозга, овај облик називамо периферним обликом. У оба случаја последице су мање-више исте.
Манифестације: Манифестације се заснивају на функцији АДХ, посебно на његовом утицају на бубреге . Човек губи велику количину воде мокрењем, са централним обликом може бити више од десет литара дневно! Резултат је тешка дехидрација и може чак довести до смрти оболеле особе. Периферни облик има тенденцију да буде мање озбиљан, иако се и овде губи око 4 литре воде дневно. Губитак течности је често повезан са жеђом, умором, вртоглавицом и поремећеном свешћу .томе доприноси и склоност ниском крвном притиску услед недостатка АДХ.
Дијагноза: Можемо посумњати на болест по њеним манифестацијама. Међутим, прекомерно мокрење и жеђ су такође типични за нелечени дијабетес . Због тога је неопходно проверити ниво шећера у крви, који ће бити нормалан код дијабетеса инсипидуса. Преглед урина ће показати да је урин веома лоше концентрисан, у њему је једноставно страшно пуно воде. Једноставним тестом може се разликовати централни и периферни облик болести, где пацијенту дајемо дезмопресин (синтетички аналог АДХ) и након одређеног времена прегледамо његов урин. Ако се његова концентрација повећа, онда нам недостаје АДХ – централни облик. Ако се концентрација урина не повећа, проблем је у бубрезима – периферном облику.
Ако посумњамо на централну форму, није на одмет да се уради ЦТ или магнетна резонанца како би се потврдили или оповргли неки озбиљни узроци болести – посебно тумори мозга . Међутим, врло често не налазимо ништа.
Лечење: Централни облик карактерише одсуство АДХ, па га морамо нечим заменити. Ово решавамо свакодневним давањем дезмопресина, који је синтетичка замена за АДХ. Са периферним обликом, то је незгодно јер имамо довољно АДХ, али бубрези једноставно не реагују на њега. Ово се може решити само повећаним уносом течности, што ће заменити веће губитке воде у урину. Тачан план лечења за одређеног пацијента одређује искусни интерниста – ендокринолог. У акутном стању дехидрације повезаном са поремећајем свести, пацијенту морамо надокнадити изгубљену течност кроз интравенске инфузије током хоспитализације у болници.
Tекст на основу избора уредила др Даринка Азарија,
клинички лекар ИО – Општа болница Панчево.