Фото: Зоран Јовановић Мачак
Хајде да се подсетимо каква је била ситуација са српском нафтном индустријом пре продаје половине акција руским партнерима 24.12.2008. године.
НИС је исказао губитак од 600 милиона $. Парадоксално али истинито. Корупција је успевала да и тако профатибилну грану привреде, као што је нафтна индустрија, да доведе до границе банкрота. Инвестиције су изостајале годинама, а критично је било питање рада рафинерија и осталих панчевачких предузећа технолошки и производно наслоњених на панчевачку рафинерију (Петрохемија, Азотара Панчево). А од Петрохемије и Азотаре су даље зависиле целе гране индустрија, рецимо од азотаре комплетан пољопривредни сектор у Србији.
Руски партнер 2008. постаје већински власник и заводи ред у целом предузећу, на првом месту смањујући губитке и онемогућавајући крађе. Све оно што претходно руководство компаније није могло, хтело или смело да уради. Већ у првој години губици, ако се добро сећам, падају на испод 100 милиона $, а у другој години НИС постаје профатибилно предузеће. Овде имамо нови парадокс: да са далеко мањим власништвом у НИС-у, као држава имамо далеко веће приходе од НИС-а. Следећа корист партнерства са Русијом је модернизација рафинерија, где је руски партнер инвестирао око 500 милиона $ а за узврат смо добили у том тренутку најбољу рафинерију у Европи. Квалитет произведеног горива је био најбољи у региону, али и шире. Оно што велики број људи заборавља или не вреднује довољно је чињеница да партнерство са Гаспромњефтом, власником огромних резерви нафте, Србији максимално повећава енергетску стабилност и сигурност, као и стратешку независност од других великих продаваца нафте, јер партнерство са Гаспромњефтом отвара врата и приступу руској нафти.
Оставио бих другима који се боље сећају детаља око продаје НИС-а, где је руски партнер био преварен и где су били прикривени неки трошкови, који нису били приказани при куповини.
У овом тренутку нам се прети санкцијама због сарадње са Руском Федерацијом, као и најаве промене власничке структуре НИС-а. Наравно, ове претње долазе са западне стране, претежно из америчких извора. Па зар већ није дошао последњи тренутак да се господи са запада обратимо са свим историјским сећањем српског народа према правди и слободољубивости и кажемо им да њихове уцене и претње неће више пролазити. Да господи са запада кажемо да смо суверена земља и да не могу са нама да се понашају како су навикли са неким другим државама.
Господо са запада: приватизације НИС-а неће бити. Увођење санкција Руској Федерацији српски народ неће да дозволи. Остајемо са својим пријатељима и вековним савезницима. Има нас који познајемо своју историју и који знамо истину у Српско-руским односима и који не потпадамо под спиновања и фалсификовања историје које нам западни „пријатељи“ сервирају вековима. И ако је цена за овакав став да не уђемо у Европску унију, ту казну ћемо са радошћу прихватити, јер је ионако Србији место у БРИКС, а не у ЕУ.
Аутор: Срђан Ђорђевић