Радмила Тонковић је једна од најобразованијих Српкиња – научник, академик, филолог, философ, професор, преводилац, писац, новинар и авијатичар. Високо образована на нашем Универзитету на Филолошком и Филозофском факултету, школовала се и на универзитетима у Манхајму, Хајделбергу, Лондону и на чувеном Универзитету „Ломоносов“ у Москви, а студије завршава са „Златном значком“ као најбољи студент факултета. Она је и прва жена – ваздухопловни новинар и прва жена-ваздухопловни уредник на Балкану, а као списатељ, новинар, публициста и преводилац пише и објављује у многим часописима у земљи и иностранству и члан је „Удружења новинара Србије“ и „Међународног Удружења словенских новинара“ и добитник је Дипломе и Златне медаље Савеза новинара Русије.
Поводом Сретења, председник Србије Александар Вучић уручио Вам је орден Крађорђевезвезде 2. степена, колико је та награда посебна у односу на мноштво које сте добијали током своје богате каријере…
На велики државни празник, Дан државности Србије, већ традиционално се одликују заслужни грађани и институције, а за мене је високи државни Орден Карађорђеве звезде ИИ степена посебно значајан с историјског аспекта, јер се моје порекло старином управо везује за српског вожда Карађорђа, те ми је тиме и дражи и важнији од свих, јер је историја направила невероватну симболичку конекцију у мојем случају – предак вожд и Карађорђев орден. Та веза никако не може да буде случајна, пре бих рекла судбинска, а да тога нико није био свестан при додели и чак је и председник Вучић био изненађен и прокоментарисао је, да сам женски српски Карађорђе! Силно сам поносна и на орден и на мојег претка славног Карађорђа!
Авијатичар, писац, преводилац, хуманитарац…шта бисте ставили на прво место?
Знате, ја сам веома скроман, радан и реалан човек и цео живот управо тако живим и радим за част, за истину, за историју, за моју Србију и за њену промоцију у свету. И вероватно нисам једина, много наших стручњака и научника унапређују планетарну цивилизацију дајући максималан допринос у својим делатностима и областима, каријерама. Све набројане Ваше одреднице бих задржала на својим местима, јер су ми подједнако важне и драге, а могло би се додати још много тога, јер доиста много радим у разним животним областима и све што радим, то и волим, и обрнуто све што волим, то и радим. А, ретки су људи који то могу себи да приуште. Ја сам изузетно радознао човек, те сам можда због тога свестрана, а онда је живот занимљив и диван.
Ваша биографија ушла је у књигу Биографије 66 знаменитих Срба?
Доиста је за мене била велика част и радост када је моја биографија уврштена у књигу „Биографије 66 знаменитих Срба 20. века“, јер је тај пројекат за мене био изненађење када сам допутовала у Београд и тада сам и именована за потпредседника „Труста мозгова Србије“, што потпуно оправдава моју животну девизу, да нисам лепа, али сам паметна!
Јесте ли прва жена авијатичар у Србији у новом веку, после Другог светског рата?
На ово Ваше питање ћу одговорити мало уопштеније, јер је недопустиво, да се после Другог светског рата није посвећивала права и достојна пажња уласку жена у било коју авијацију у тадашњој Југославији, осим професије стјуардесе у цивилној тј. путничкој авијацији. Помислили бисмо да је то био преседан само код нас и нека врста дискриминације, али морам да кажем, да је у великом броју земаља дуго била слична ситуација. Ја сам одувек у авијацији и професионално и емотивно и она је моја највећа љубав. Прва сам жена ваздухопловни уредник у три часописа, једини акредитовани потписник и преводилац и западне и источне војне технике и најсофистициранијих технологија, аутор сам 15 књига и кажу најкомплетнија жена-авијатичар.
Откуда Ваша љубав према небу и вииснама?
Радила сам 23 године у Команди Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране на веома одговорним и ризичним пословима и била потпуно предана тим задацима, радила без радног времена које се завршавало тек када пилот безбедно слети. Али сам у души и романтичар-књижевник, попут Антоана Сан-Егзиперија, Пјера Клостермана (лично сам га познавала), заљубљена у плаво слободно небо без граница. Истовремено сам инфицирана авијацијом, од које нема лека, а и не желим га, јер како рече М.Горки – „Рођен да пуже, летети не може“. Редовно путујем на све светске манифестације и такмичења у домену авијације, а почасни сам члан жирија Међународне Олимпијаде из историје авијације и ваздухопловства… Авијатичари су истинска и права елита сваке државе, одабрани, изабрани, посебни, неустрашиви.
Ваша књига „Небеске хероине света “ стигла је до Вашингтона где је уврштена у Фонд Конгресне библиотеке? С обзиром на то да знамо каква је политика Америке према нама, како сте доживели ову награду?
Моју последњу од 15 књига „Небеске хероине света“ писала сам 10 година и сакупљала материјал и податке широм планете Земље и она садржи информације о 2000 жена и 1700 раритетних фотографија у фул-колору. У Женеви је проглашена за јединствену светску енциклопедију и налази се у почасној витрини ФАИ, у Руској Федерацији је уврштена у уџенике за ваздухопловне академије, а Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону је уврстио у свој светски милионски фонд као посебно остварење у свету.Морам да кажем да су Американци били шокирани да је овакво дело написала једна Српкиња и то ми отворено рекли, ја сам била повређена том изјавом, али сам ипак добила тако високо признање када је књига изашла из штампе. Победила је књига својим квалитетом и садржаја и штампе и у 15 држава света сам одржала 77 промоција мојих дивних „Небеских хероина света“.
Јесте ли желели да кажате да су, поред мушкараца, и жене те које могу равноправно да стварају бољи свет?
Ја нисам феминисткиња, а то доказује податак да сам била једина жена међу 400 мушкараца (пилота и инжењера), а многи заслужни мушкарци се налазе у мојој књизи као наставници летења мојих дама, као конструктори летелица и пројектанти аеродрома, јер у авијацији раде цели тимови, мало може да уради сам појединац. Одговорно тврдим, да авион лети само на керозин, не лети ни на пол, ни на боју коже, ни на нацију, ни на расу, он захтева техничку исправност и сигурну руку и умешност пилота.
Каква су Ваша летелачка искуства?
Прелетела сам целу планету на многобројним летећим апаратима и безброј пута видела Земљу из најлепше птичије перспективе и спознала зашто птице као природни и најбољи пилоти лете и певају, јер су слободне и надарене највећом предношћу да високо и природно лете и освајају небеска пространства.
По чему памтите бомбардовање Србије и Нато агресију, како су се снашли наши вадухопловци у том неравноправном и варварском чину?
Злочиначка НАТО-агресија је наболније сећање за све становнике Србије, а посебно за ваздухопловце, који су у првим редовима и моментима напада бранили нашу Отаџбину и као прави хероји и гинули за свој народ и његову слободу. Хвала им за храброст у неравноправној борби са вишеструко надмоћнијим непријатељем из 19 држава, а историја мора да расветли све истине и страдања нашег народа, који још увек страда на окупираном делу наше Отаџбине – на Косову и Метохији.
Колико Вам значи да Вас у Русији скоро доживљавају као своју?
Завршила сам Московски државни универзитет „Ломоносов“ са златном медаљом као најбољи страни студент и од младости до данас гајим дивна пријатељства и сарадњу са многобројним руским научницима, космонаутима, пилотима, културним посленицима, уметницима из области филма, позоришта, литературе…и сви они у мени препознају оданог и свог човека, што ме радује и одушевљава и мотивише ме на нова достигнућа у разним животним областима.
Како гледате на потез председника Вучића да будемо војно неутрални у рату између Русије и Украјине, али да не уводимо санкције Русији?
Маестрално и једино разумно и дубоко промишљено и мудро решење, иако би нама Русија разумела свако наше решење.
Које познате Српкиње посебно цените, које су дале допринос бољитку човечанства својим радом? Има ли међу њима неких Крагујевчанки и Шумадинки?
Ако су мушкарци великани, онда жене можемо да назовемо ВЕЛИКАНКЕ српске науке и културе – Надежда Петровић (прва авио-болничарка у свету), Исидора Секулић, Милица Стојадиновић-Српкиња, Јелисавета Начић, Соја Јовановић, Љубица Марић, Милена Павловић-Барили, Ксенија Атанасијевић, Аница Савић-Ребац, Мага Магазиновић, Бета Вукановић, Десанка Максимовић, Мага Магазиновић, Полексија Тодоровић. У мојој књизи ја истичем Вукосаву Марјановић-Томић као прву жену доктора наука у Србији 1913. године, која је 1933. као кума крстила ваздухопловну једрилицу код Техничког Факултета. Тренутно пишем књигу о једној изузетној Српкињи БОСИЉКИ-БОСИ МИЛОШЕВИЋ, коју су у Лондону назвали – краљицом светске гинекологије.
Како изгледа дружите се са небом?
ЈЕДИНО НЕБО НЕ ПОЗНАЈЕ ГРАНИЦЕ! Цитираћу великог Имануела Канта: „Две ствари испуњавају човека све већим страхопоштовањем што се размишљање бави њима – звездано небо над нама и морални закон у нама.“
Која признања од старне руског народа бисте издвојили као своја жиовтна?
Веома су ми драга многобројна руска признања и одликовања – ПОЧАСНИ ПИЛОТСКИ ЗНАК ЦИВИЛНЕ АВИЈАЦИЈЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, ОРДЕН 65-ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ, „МЕДАЉА ЗА ВЕРНОСТ АВИЈАЦИЈИ“, МЕДАЉА „У СЛАВУ АВИЈАЦИЈЕ“, МЕДАЉА „ЈУРИЈ ГАГАРИН-50 ГОДИНА КОСМОНАУТИКЕ“, МЕДАЉА „СИЛА РУСИЈЕ – 100 ГОДИНА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА “ МЕДАЉА „ЛОМОНОСОВ – 300 ГОДИНА“ за развој науке, културе и историје, „МЕДАЉА ЗА РАЗВОЈ И УЧВРШЋЕНјЕ ПРИЈАТЕЉСТВА, КУЛТУРНИХ И ИСТОРИЈСКИХ ВЕЗА НАРОДА РУСИЈЕ И СРБИЈЕ“, као и две медалје – „МИР И ПРИЈАТЕЉСТВО РУСИЈЕ И СРБИЈЕ“ и „ЗАСЛУГЕ У КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ“ и „ПОЧАСНИ ЗНАК ЗА ПРИЈАТЕЉСТВО И САРАДНјУ“ (№ 0757).
Шта планирате у наредном периоду, чему ћете се више посветити?
Поред књиге о др Боси Милошевић, тренутно се бавим 12-вековним везама Руса и Срба и уобличавам то у књигу, као трећу пишем књигу „СРБСКИ Дубровник и залеђе“, те путописну књигу „Легендарна странствовања“…
Аутор: Марио Бађук