Радмила Тонковић је Српкиња која је имала прилику да се трипут састане с руским председником Владимиром Путином, а осим тога је и добитница највиших признања Руске Федерације.
Она познаје авионе у шраф. Има више знања о летелицама и летењу од пилота и инжењера. Друштво су јој космонаути Терјешкова, Пономарјова, Кузњецова, потомци Гагарина и Корољова – шефа совјетског свемирског програма, легендарни пилоти и совјетски ветерани…
Добитница ја највиших признања Руске Федерације, којима се може похвалити тек по који Рус. Трипут се сусрела са Владимиром Путином, који је на њен лични захтев доделио орден пилоткињи Ани Тимофејевој Јегоровој. Њена књига је уџбеник у ваздухопловним академијама широм Русије, а њена биографија се нашла у едицији „66 знаменитих Срба“. Па ипак, иако је чувена у свету, име Радмиле Тонковић за многе у Србији је неоправдано непознаница.
По струци је филозоф, историчар и филолог, а захваљујући последњем винула се у небо, фигуративно и емпиријски. Више од две деценије радила је као једини акредитовани преводилац за ваздухопловну технику у команди РВ и ПВО. Кроз њене руке пролазила су упутства за сву технику, источну и западну, па њене колеге инжењери често кажу да о авионим зна више од њих. А једном ушавши у авијацију, заразила се за цео живот.
Жива енциклопедија
– Дуже од 23 године сам радила у команди у Земуну са 400 мушкараца. Без мог потписа авион није могао да полети, а посао је био веома одговоран и стресан, јер ако се нешто деси први идете на рапорт. Не само да сам морала да знам све о техници, него сам ишла и на симулатор, летела, скакала падобраном. Зато волим да кажем да сам авијатичар јер то обухвата огромно знање о једној области – прича Радмила, за коју познаници и сарадници кажу да је жива енциклопедија из области авијације.
Захваљујући толиком знању дугогодишњи је члан Међународне олимпијаде из историје авијације, која се одржава у Москви. Управо ту се сусрела са чувеним руским космонаутима, пилотима, конструкторима, ратним ветеранима са којима и данас гаји пријатељске односе.
– Најпре бих нагласила да моја љубав према Русији сеже далеко у прошлост када сам студирала на Универзитету „Ломоносов“, где сам добила златну медаљу као најбољи страни студент у историји тог универзитета. Сва познанства су ми драга, али бих посебно издвојила са Валентином Терјешковом, првом женом-космонаутом света. Дубоко у срцу чувам познанство са руском хероином Аном Јегоровом Тимофејевом, која је у свом јуришнику ИЛ-2 оборила 17 немачких авиона. Добила је силна одликовања, али не и онај највећи, орден за храброст са 32 брилијанта. Изненађена, отишла сам право у Думу и рекла да хоћу да предам нешто за председника Путина. Није прошло много времена и Ана је добила то признање, које јој је Путин лично уручио у Храму Христа Спаситеља – поносна је Радица, како је од миља зову.
Браћа Срби
Таман кад смо помислили да само руски председник недостаје у лепези чувених Руса са којима се срела, наша саговорница нас демантује и открива да се трипут сусрела са њим.
– Била сам на паради поводом Дана Победе, први пут као новинар, а двапут сам позвана као гост. Тај други пут седела сам са мојим женама-пилотима, питао је ко сам и кад је чуо да сам Српкиња ухватио ме је са обе руке, рекао „О Србија, наша браћа“. При трећем сусрету је већ знао ко сам, сетио се да сам тражила да се Ани додели орден. Поновио је колико Руси воле Србију, да се држимо, а позвана сам и на ручак који је приредио после параде – препричава Радмила.
„Небеске хероине света“
Радмила је аутор јединствене енциклопедије на тему летења и улоге жена у авијацији са више од 2.000 биографија жена-летача широм света, која је у Русији уврштена као уџбеник у ваздухопловним школама и академијама. На првој промоцији у Москви укључила су се два космонаута са свемирске станице Мир и упутили поздраве, а присуствовао је и Сергеј Шојгу, руски министар одбране.
Ушла у „забрањени град“
Захваљујући својим „руским везама“ Радмила је успела оно што ниједном другом цивилу није пошло за руком. Успела је да уђе у Звездани град североисточно од Москве, у коме се налази центар за образовање и обуку руских космонаута. Ту живе космонаути са својим породицама, а приступ је дозвољен само уз посебну војну дозволу.
– Тамо сам провела 18 дана у капсули која симулира услове у космосу. Тако да једино нисам остварила лет у космос – каже Радица.
Аутор: Јелена Јокановић