У Клиничком центру Црне Горе данас је поново окачена реплика Кикерецове слике „Косовка девојка“. Међутим, овај мали потез менаџмента KCCG-a изазвао је врло опречне реакције јавности.
Неки црногорски портали су пренијели мишљење Тијане Тодоровић, визуелне умјетнице и доктора наука, да менаџмент болнице не зна како је Кикерецова слика заправо „Сестра са Вучјег дола“ јер је наводно књаз Никола затражио то дјело од умјетника те да је велики Урош Предић „украо и ископирао ово дјело“ да би направио своју чувену „Косовку девојку“. Са жељом да се разјасни овај проблем и спусте националистичке тензије потпирене оваквим конструкцијама, ево неколико историјских чињеница.
Фердо Кикерец (Фердинанд Петер Quiquerez-Beaujeau) је француско-мађарски сликар који је живио у Будимпешти а потом у Загребу. За „Косовку девојку“, која је настала 1879-е, Кикерец је инспирацију пронашао у сликама „Франсоа Први у боју у Марињану“ од Фрагонара (Alexandre-Evariste Фрагонард – „Франçоис Иер à la bataille де Маригнан“, 14 септембре 1515) из 1836-е и „Доротја Перењи скупља мртве након боја у Мохаксу“ од Петрића (Сома Орлаи Петрицс – „Dorottya Perenyi gathering the деад афтер the battle оф Мохацс“) настале 1867. Данас се Кикерецова „Косовка девојка“ чува у Хрватском повијесном музеју. Кустоси ХПМ-а су написали да је Кикерец: ,,…композицију довршио узевши за модел Загрепчанку, жену коњичког пуковника Goriczaya, проматрајући је на улици и скицирајући потајно. Лик Павла Орловића рађен је према наводима А. Kassowitz-Cvijić по лику трговца Кочонде, који је слику наручио за репродуцирање, а према подацима др. Ђуре Кумичића по лику његова оца, књижевника Еугена Кумичића. Слика се налазила у обитељи Кочонда, а 1947. понудио ју је на откуп Мирослав Костић, коњички пуковник у пензији из Загреба. Друштво „Просвета“ поклонило је слику Музеју Срба у Хрватској. На првој умјетничкој и умјетно-обртној изложби коју је приредило Умјетничко друштво у Загребу 1879. изложио је Quiquerez двије илустрације народних пјесама, од којих је једна била „Косовка дјевојка“.“ Потребно је напоменути да је Кикерец био на двору краља Николе до 1876-е године и да је урадио низ изузетних слика и скица из црногорске стварности. Обзиром на то да су Црногорци у бој ишли у најљепшој народној ношњи не чуди откуд на Кикерецовој слици управо ова ношња. Иначе, загребачки »Виенац« из децембра исте те године наводи да је књаз Никола од Кикереца затражио да му илуструје „Горски Вијенац“.
Да би се боље разумјело стваралаштво Кикереца и његових савременика неопходно је сагледати и шири историјски контекст. У 19-ом вијеку на простору бивше Југославије настао је Илирски покрет чији идеал заједничке државе и језика свих Илира (Јужних Словена) наставља да живи иако је званично забрањен 1843. године. Овај покрет је највећи процват доживио у Хрватској. „Други талас“ овог покрета у Хрватској представљају, поред осталих, Кикерец, Мештровић, Рачки. Сваки од њих је створио своју верзију „Косовке дјевојке“. У Србији су прије Уроша Предића „Косовку дјевојку“ насликали Милош Јеремић и Никола Ђурић. Обје слике су настале 1910-е године. Како наводи кустос Музеја града Београда: ,,Једна од најпознатијих Предићевих слика ‘Косовка девојка’, започета је пред светски рат 1914. а завршена по његовом окончању 1919. године. Настала је према иконографском моделу сликара Ферда Кикереца из 1879. године. Предић се од 1914. бавио илустровањем народних песама, па је и прву верзију ове слике радио за Коло српских сестара ради репродуковања на разгледницама у хуманитарне сврхе. Другу верзију је сликао за олеографску репродукцију коју је Адам Чакловић урадио у Загребу 1920. године. Мисија ове слике је била патриотска и остала више илустративно него монументално дело. Предић је представио бојиште непосредно после Косовске битке 1389. године, извукавши у први план девојку одевену у народно средњевековно одело, која пружа помоћ рањеном српском јунаку, појећи га водом из златног путира. Историјска композиција је смештена у летњи пејизаж, у зору, када се на небу рађа дан, а природа буди процветалим маковима. Статична композиција обилује детаљима, палим борцима, реалистички приказаним.
Ова слика припада малом броју историјских композиција које Музеј чува као илустрацију догађаја из средњевековне историје Српског народа. Беспрекорно изведена, слика је пример уметничког схватања које је овај сликар усвојио и неговао од завршетка студија на Уметничкој академији у Бечу.“
Као модел за ову слику Предић је узео Лепосаву Станковић и једног дјечака (чије име није забиљежено) из Трговачке школе.
Тужно је што неко ко има титулу доктора наука као Тодоровићка дозвољава себи да без навођења тачних извора напише да је књаз Никола тражио слику боја на Вучјем долу, иако је остало забиљежено да је захтијевао од Кикереца да му наслика „Горски вијенац“. Скандалозно је изјавити да Предић „украде и ископира“ слику Кикереца.
Потребно је да умјетност престанемо гледати кроз призму национализма и личних предрасуда да бисмо дошли до њене суштине.
Аутор: Милица Канкараш