Истраживање научника са Факултета медицинских наука (ФМН) Универзитета у Крагујевцу показало је да лек за дијабетес – метформин, може да промени ћелије тумора, што је револуционарно откриће у лечењу канцера.
Рад српских истраживача препознат је у престижном часопису и само је једно од стотина открића из њихове лабораторије која су одјекнула у светским научним круговима.
Вишегодишње истраживање метформина дело је истраживача Центра за молекуларну медицину и истраживање матичних ћелија ФМН из Крагујевца, као и њихових сарадника са Института за медицинска истраживања ВМА у Београду.
О томе зашто је овај рад важан, један од аутора истраживања доц. др Бојан Стојановић, доцент ФМН у Крагујевцу за ужу научну област хирургија и специјалиста опште хирургије на Клиници за општу хирургију Универзитетског клиничког центра (УКЦ) у Крагујевцу.
„Метформин је лек који се широко користи у лечењу дијабетес мелитуса, посебно код пацијената са инсулинском резистенцијом. Поред своје примарне функције у контроли дијабетеса, метформин је познат и по директном деловању на туморске ћелије, што је документовано у бројним научним публикацијама. „Наше истраживање се фокусирало на то како метформин утиче на имуни систем, истражујући његов потенцијал у модулацији имунолошког одговора на туморске ћелије, што би могло да пружи нови увид у терапијске могућности овог лека“, каже доц. др Стојановић.
Вишегодишње истраживање метформина
Поред доцента Стојановића, у истраживачком тиму је и др Анђела Петровић, доцент. др Милена Јуришевић, научни сарадник др Марина Јовановић, проф. др Иван Јовановић и доц. др Невена Гајовић. Сви чланови тима су специјализовани за различите аспекте молекуларне медицине и имунологије, што је допринело богатству и дубини истраживања метформина.
Ова истраживачка група већ неколико година интензивно проучава метформин.
„Раније смо у једном од наших радова показали да метформин појачава имуни одговор против тумора. Фокусирамо се на проучавање НК ћелија (природне ћелије убице) и НКТ (природне Т ћелије убице), које припадају првој линији одбране од туморских ћелија“, каже доц. др Стојановић, и објашњава:
„НКТ ћелије су посебна врста лимфоцита који имају карактеристике и НК ћелија и Т лимфоцита. Они играју кључну улогу у имунолошком одговору против инфекција и тумора. Наши најновији налази сугеришу да метформин може да промени фенотип НКТ ћелија, што значи да може да модификује њихову функцију или понашање. Конкретно, метформин појачава способност НК и НКТ ћелија да директно уништавају туморске ћелије, што може бити значајно за развој нових приступа у имунотерапији малигних болести“, објашњава докторка.
Повишен инсулин повећава ризик од рака
Како објашњава др Стојановић, веза између дијабетеса и малигнитета је добро позната у медицинској јавности, с обзиром на то да особе са дијабетесом имају повећан ризик од развоја малигних болести.
„Инсулин је хормон који делује као фактор раста и може да подстакне раст туморских ћелија, које су такође познате као велики потрошачи глукозе у телу. Већ је добро познато да особе са дијабетес мелитусом имају повећан ризик од развоја тумора, укључујући рак дојке. Тема докторске дисертације доцента др Невене Гајовић била је управо испитивање односа дијабетес мелитуса и рака дојке, што нас је навело да у даљим истраживањима испитамо утицај метформина на антитуморски имуни одговор“, каже доц. др Стојановић и додаје:
„Ово је важно јер повишени нивои инсулина могу да подрже раст и опстанак туморских ћелија, а метформин, као лек који смањује инсулинску резистенцију, може потенцијално да смањи ову подршку, инхибирајући раст и ширење туморских ћелија кроз модулацију метаболичких путева и имунолошког система. одговори“.
Револуција у лечењу рака
„Наш пројекат је започео проучавањем осетљивости дијабетичара на настанак малигнитета и анализом њиховог имунолошког статуса. Затим смо прешли на испитивање ефеката лекова који би могли имати антитуморски ефекат. Највећи део нашег истраживања спроведен је на животињским моделима, али планирамо да резултате потврдимо и у клиничким испитивањима на људима“, каже доц. др Стојановић.
Како додаје, њихово истраживање метформина укључивало је модел рака дојке, али су истраживање проширили и на животињски модел рака дебелог црева. Прелиминарни резултати показују да би ова врста терапије могла бити ефикасна у лечењу других врста рака.
„Савремена медицина се све више окреће терапијама специфичним за тумор, које имају за циљ смањење нежељених ефеката конвенционалне терапије. Један од приступа је јачање имуног система пацијената, што би могло резултирати смањењем нежељених ефеката и ефикаснијим елиминацијом малигнитета. Метформин има потенцијал да модификује имуни одговор, побољшавајући способност имуног система да препозна и уништи туморске ћелије. Ова карактеристика метформина може бити пресудна у развоју нових имунотерапијских стратегија, не само за рак дојке већ и за друге врсте малигнитета, што наш рад чини значајним доприносом у борби против рака“, каже др Стојановић.
Међународно признање на путу ка новим терапијама
О томе сведочи и податак да је ово истраживање српских научника недавно објављено у престижном „Интернатионал Јоурнал оф Молецулар Сциенцес“.
„Реакције колега и стручне јавности на наш објављени рад су изузетно позитивне, што нас изузетно радује и потврђује значај наших научних достигнућа. Оваква признања су одраз како међународног признања, тако и потенцијала нашег истраживања да промени парадигме у медицинској пракси“, наглашава доц. др Стојановић и додаје:
„Тренутно нам је примарни циљ да даље проверимо релевантност наших података о људској популацији. Ово је кључни корак пре могуће клиничке примене наших открића. Такође, наше истраживање се не зауставља на метформину; већ ширимо фокус на тестирање других антидијабетичких лекова, као и антипсихотика и антидепресива, чији су прелиминарни резултати већ показали изузетна антитуморска дејства. Очекујемо да ће ова открића имати значајан утицај на развој нових и ефикаснијих терапија у онкологији“.
Др Стојановић открива да је идеја о спровођењу истраживања о метформину потекла од др Невене Гајовић, доцента на Катедри за микробиологију и имунологију ФМН у Крагујевцу, која је и специјалиста имунологије и један од истакнутих чланова њиховог центра.
Више од 100 објављених радова
Иначе, ова перспективна истраживачка група до сада је објавила више од 100 радова у водећим међународним часописима.
„Наше истраживање није ограничено на антитуморски имуни одговор; интензивно се бавимо и проучавањем хроничних аутоимуних болести. Фокусирани смо на дефинисање биомаркера који би помогли у оцењивању ових болести, као и на откривање нових терапијских модалитета који би могли да унапреде постојеће третмане“, каже доц. др Стојановић.
Он додаје да се у клиничком раду посебна пажња поклања лечењу и операцијама ретких болести.
„Трудимо се да документујемо и објавимо све наше налазе као свеобухватне прегледне радове. Ови радови служе као брзи подсетник другим клиничарима када се сусрећу са сличним случајевима и објављени су у веома утицајним међународним часописима. Наши даљи планови обухватају наставак ових истраживања, са циљем даљег доприноса науци и медицинској пракси“, рекао је доц. др Стојановић.
Како је јачање имуног система постало тема која прелази границе медицине и науке, крагујевачки истраживачи су отворили Инстаграм профил „имицрон.фмнкг“, на коме шира јавност може да се упозна са резултатима и новинама у имунологији, како од њихов истраживачки центар и најновија светска достигнућа у овој области.
Истраживачки дух из детињства
Доцент др Бојан Стојановић је специјалиста опште хирургије са тежиштем на абдоминалној хирургији. Завршио је медицину на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу као најбољи студент генерације 2010. године, где је одмах по дипломирању почео да ради као сарадник у настави, а потом и као научни сарадник у хирургији.
Истиче да је од малих ногу био фасциниран хирургијом и научноистраживачким радом.
„Можда зато што сам као дете сањао да будем астронаут и да истражујем свемир, што ми је пробудило дух истраживања. Специјализацију из опште хирургије завршила сам 2018. године, а тренутно радим на Клиници за општу хирургију Универзитетске болнице у Крагујевцу“, каже доц. др Стојановић, затим наставља:
„Имао сам срећу да постанем део тима професора Ивана Јовановића, престижног и светски познатог имунолога и онколога са којим сарађујем у Центру за молекуларну медицину и истраживање матичних ћелија, који је и центар изврсности на нашем факултету. Наше прво истраживање се у почетку фокусирало на имунолошки одговор у тешким случајевима акутног панкреатитиса, што је кулминирало објављивањем два рада у престижним међународним часописима и одбраном моје докторске дисертације. Тренутно сам изабран у звање доцента хирургије, а у поступку сам избора у звање ванредног професора“.
У приватном животу, додаје, енергију и мотивацију црпи из породице.
„Моја супруга Милица и наше троје деце Калина, Леона и Димитрије су ми највећа подршка. Често у шали кажем да сам ујутру хирург, а поподне и увече научник, онколог и имунолог, али пре свега увек тата, успевши да споји, како сам говорио, „неспојиво“ – хирургију. као „краљица клинике“ и имунологије, која последњих деценија доживљава значајну експанзију“, закључује доц. др Бојан Стојановић.
Извор: Блиц
Милица Марковић