Уместо слања у сиротишта и хранитеље, деца из проблематичних и сиромашних остају са родитељима у контролисаним условима
Повереница за права детета при председнику Русије, Марија Лвова-Белова, изнела је нови приступ подршци породицама које се суочавају са тешким околностима. Уместо уобичајене праксе одузимања деце из проблематичних породица и њиховог слања у сиротишта или хранитељске породице, Лвова-Белова је предложила систематски приступ очувању породичног јединства, где би се кроз заједнички рад смањио ризик од раздвајања.
Њена идеја је јасна: први корак ка заштити породице је развој социјалних институција које ће омогућити да деца и родитељи остану заједно чак и у кризним ситуацијама. На тај начин се, уместо ригидног одвајања деце од родитеља, створила могућност за њихов заједнички смештај у центрима где ће добијати подршку стручњака. Овакав приступ не само да обезбеђује сигурно окружење за децу, већ и омогућава родитељима да добију саветодавну, психолошку и финансијску помоћ, смањујући ризик од поновног настанка проблема.
Тренутно, пилот пројекат „Изазов“ тестиран је у 14 региона Русије, где се ради на стварању „приступа који чува породицу“ уз помоћ социјалних радника, психолога и других стручњака. Сваком региону додељено је 10 милиона рубаља намењених за директну подршку породицама и унапређење рада са родитељима.
Србија као црна тачка накарадног система
Нажалост, српски систем социјалне заштите често примењује оштрије мере, при чему деца буду изузета из породице због лоших материјалних услова. Уместо да се породици обезбеди финансијска и психолошка подршка, деца се преносе у хранитељске породице, што код родитеља изазива осећај беспомоћности и губитка, а код деце трауму одвајања. Док хранитељство може бити позитивна опција у одређеним случајевима, тренутна пракса показује да деца често завршавају у овим системима управо због сиромаштва, а не због запостављања или насилних ситуација.
За разлику од руског приступа, где се одвајање сматра последњом могућношћу и где се породици пружа подршка да остане заједно, у Србији је први корак најчешће интервенција која раздваја децу од родитеља. Овакав приступ на дуге стазе не доприноси стабилности, јер социјални радници ретко имају довољно ресурса или подршке за рад са породицама које се боре са сиромаштвом.
Руски систем као пример за узор
Руски предлог, са акцентом на очувању породичног јединства и уложеним напорима за стварање подршке унутар саме породице, могао би да буде пример хуманог приступа који би Србија могла да усвоји. Развој центара за заједнички боравак деце и родитеља у Србији био би велики корак напред у заштити права детета и подршци породицама. Овакви центри би омогућили да се кризне ситуације решавају уз професионалну подршку и без непотребног одвајања породице.
И док западне земље у многим случајевима практикују строг приступ, где су деца одвојена од родитеља и ретко им је дозвољено да их виђају, руски приступ иде ка томе да деца остану са породицама, а да се цела породица заједно са децом укључи у процес промене и опоравка.
Овакав приступ је у основи хуман и на тај начин пружа праву подршку, уместо да изазове трауме које остају дугорочне последице раздвојености.
Аутор: Софија Марић
Извор: Васељенска